dvojnost
ne mogu više, preblizu si mi
držiš mi rebra rukama, ukoračuješ mi u dah, nemam kuda
moram se obuti
ne mogu naći cipele
ne znam ni koje mi trebaju za ovu priliku
da idem bosa?
gledaš me u dno zjenica, rastače mi se horizont
pada vrč s vodom, izlijeva se
vidim samo plavo
plivaš kroz olupine
moram skinuti bisernu ogrlicu s vrata i staviti ti ih u ruke kao brojanicu
gdje je ta kopča?
jezik ti je na mom jeziku, slina razmače riječi
ne mogu progutati
moram
moram uzeti crvenu
moram te poljubiti
moram ići
koja mi je adresa?
ne mogu više, preblizu si mi
ne mogu više, dođi
